SRETNA NOVA 2008.

Prvo:
JK Rowling razmišlja o osmom Harryju Potteru

Engleska spisateljica i 'majka' malog čarobnjaka Harryja Pottera priznala je da će možda ipak popustili pred navaljivanjem jasnosti i izdavača i napisati novog, osmog po redu Harryja Pottera, ali tek u idućih deset godina

Također je priznala da je bilo dana kad je ozbiljno razmišljala o tome da se baci na pisanje novog dijela popularnog serijala o čarobnjaku Potteru. Međutim, u tom slučaju, kaže 42-godišnja Rowling, mali čarobnjak više ne bi bio glavna zvijezda romana.

'Nakon što sam napisala zadnji dio, imala sam svoje slabe trenutke kad bih sama sebi znala reći OK, idemo sad na osmi roman. No, ako, a radi se o zaista velikom ako, ako ikad napišem osmi roman o svijetu čarobnjaka, sumnjam da će u tom slučaju Harry biti glavni lik. Mislim da sam već ispričala njegovu priču. No, to je sve veliki 'ako'. No, vidjet ćemo u sljedećih 10 godina što će biti', rekla je Rowling za časopis Time.

JK Rowling trenutačno radi na romanu za odrasle i 'političkoj bajci'.

Drugo:
Rođendan mi je. ROĐENDAN MI JE (onaj pravi)!!!!!!!!!!!!!!!!

Pusaaaaaaaaaa

Sretna sam

U ovih se tjedan dana podosta toga promjenilo. Eveline i Eliot su NESTALI. Jednostavno ih nema. Ja sam se počela više družiti sa Tomom, pogotovo nakon nestanka mojih takoreći jedinih prijatelja. Pitala sam i Dumbledora gdje su, ali mi je rekao da će mi to reći kad se vrate. Samo što ja nisam sigurna da će se vratiti, imam nekakav predosjećaj.

* * *

Baš sam krenula s Napitaka. Gotova je nastava za ovaj tjedan. Razmišljala sam o tome kako će biti za dva tjedna kad se budem preselila kod Diane, tako da nisam primjetila da me netko slijedi sve dok nisam došla pred kipa koji nam čuva društvenu i kad me ON primio za podlakticu. Iznenađeno sam se okrenula i ugledala dečka mojih godina. Ne znam ga, nikad ga nisam do sada vidjela. Samo sam stajala buljeći u njega. Sve mi je jače stezao ruku. Pokušala sam se istrgnuti iz njegova stiska, ali nisam uspjela.

Ja: Ej, to boli!

Nije ništa rekao samo me nastavio držati sve jače i jače. Primio me i za drugu ruku i prislonio uza zid. Svom sam se snagom opirala, ali je bio prejak. Nisam vrištala. Jednostavno nisam mogla.

Ja: Što želiš od mene?

Ni na to pitanje nije odgovorio.
Sljedeće što znam je da je njegov stisak popustio i da je zateturao natrag. Razlog toga je bio taj što ga je Tom nabio šakom u nos.
Vrisnula sam jer su se počeli tući. Ja ne znam tko bi koga ubio da ih nisu neki dečki sa sedme godine razdvojili. Vjerojatno su čuli moj vrisak.
Čini se da je onaj dečko gore prošao od Toma jer su ga ta dvojica sa sedme godine odveli madame Pomfrey. Tom je imao krvavu usnicu, ali ništa drugo.

Ja: Si dobro?
Tom: Pa... otprilike.
Ja: Ideš sa mnom da ti očistimo krv sa usnice?
Tom: Ajde, hvala Bogu da danas nisam stavio piercing.

Povela sam ga u društvenu i u svoju spavaonicu. (dečki mogu u ženske spavaonice,ako su one s njima)

Ja: Evo, sjedni.

Pokazala sam rukom na krevet i pošla po svoju prvu pomoć koju uvijek imam u ladici.

Tom: Zašto jednostavno ne odemo madme Pomfrey?
Ja: Zato što će ti ona onda dva sata govoriti o tome kako ona nema vremena za lječenje dvojice idiota koji su se potukli.
Tom: Što radiš?

To je pitao zato što sam na vaticu stavljala malo alkohola, a ne vjerujem da je on to vidio.

Ja: Ja sam pretežito učena bezjačkom životu, a oni se tako lječe. Ovo će peći. Legni.

Legao je, a ja sam mu prišla da bih obavila najgori dio čiščenja rana. Vaticu sam prislonila na njegovu usnicu.

Tom: Vi bezjaci ste ludi!
Ja: Znam!!

Kad sam mu krenula staviti neku tam mast povukao me k sebi i poljubio.

Ja: Želiš iskreno?
Tom: Što?
Ja: Nisi trebao doći tu i leći. Samo sam trebala izreći dvije riječi i sve bi bilo dobro.
Tom: Al meni je drago.

Ponovno me poljubio baš u trenutku kad je cura koja je sa mnom u sobi ušla.

Ona: Daj si unajmite sobu!
Ja: Ovo JE moja soba, a i inače se kuca.

Koliko god da sam joj ''oštro'' odgovorila, svejedno mi je bilo pomalo neugodno. Pa mislim, kome ne bi bilo neugodno da ga se zatekne na krevetu ljubeći dečka?
Ona je ubrzo otišla, a čini se da je i Tomu neugodno jer je nekako pocrvenio i ustao.

Tom: Ja... ovaj...

Jednostavno se nisam mogla suzdržati i zagrlila sam ga išapnula ''znaš li da mi se sviđaš?'', a on mi je šapnuo ''pa... čini se.''



Znam da je post kratak, ali kaj se može. Pa... komentirajte me!!

Ready, set, go: it's time to run

Vani je zahladilo i paše mi toplina društvene. Do mene je došla cura s prve godine.

Ona: Jesi li ti Alannah Myles?
Ja: Da.
Ona: Dumbledore te treba.
Ja: Hvala.

Ustala sam pomalo žaleći što se odvajam od toplog naslonjača.
Zagledala sam se u vodorigu. Koja li je lozinka?

Ja: Medičarnica?!

Vodoriga se pomaknula. Znala sam da Dumbledore voli slatko.
Pokucala sam, a umjesto odgovora vrata od hrastovine su se otvorila.

Dumbledore: Alana, uđi.
Ja: Trebali ste me?
Dumbledore: Sjedni.

Sjela sam, a Dumbledore mi je pružio pismo. Pročitala sam ga na glas;

''Poštovana gđice Alannah moramo vam priopčiti žalosnu vijest. Vaš je otac preminuo u borbi protiv gospodara tame.''

Još nisam ni shvatila što piše, a suze su mi se slijevale niz obraze.

Dumbledore: Moja sučut, Alana. Vaš je otac...
Ja: Nemojte. Molim Vas nemojte ga spominjati.
Dambledore: Znam da nije pravi trenutak, ali netko vas mora upoznati.

U prostoriju je ušla žena.

Ona: Alana?
Ja: Vi ste?
Ona: Tvoja majka.
Ja: Nemoguće, ona je mrtva.
Ona: To je grob moje sestre. Ja sam Diana.
Ja: Što?
Diana: Slušaj; Ti se ne sječaš jer si još bila mala, ali on ija smo se rastali. Još smo neko vrijeme živjeli zajedno, a kad je moja sestra umrla tvoj je otac pobjegao sa tobom. Moja sestra i ja smo identične bile po izgledu tako da ti je rekao da sam umrla. Odonda vas tražim.

I njoj i meni su suze klizile po obrazima. Zagrlila me, a ja jednostavno nisam znala što da napravim. Nastavila je.

Diana: Dodjeljena si meni na skrbništvo, a nasljedila si i farmu svog oca.
Ja: Ne, ne želim je.
Diana: Živjet ćeš sa mnom?
Ja: Mislim da moramo nadoknaditi sve ovo vrijeme.
Dumbledore: Alana, danas imate slobodan dan da budete s majkom.
Ja: Ali danas je subota, ionako imamo slobodno.
Dumbledore: Ah, da.

Diana i ja smo izašle iz kabineta, pa i iz dvorca i iz Hogsmadea se aparatirale do malog imanja.

Diana: Kuća je trošna, ali meni se sviđa takva kakva jest.
Ja: Diana?
Diana: Da?
Ja: Nisam još spremna.

Neko vrijeme nismo ništa govorile.

Diana: U redu je. Otpratit ću te do Hogwartsa.

I učinila je to.

Ja: Hvala.
Diana: Vidimo se za zimske praznike?
Ja: Da.
Diana: Vrijeme liječi večinu rana, ali ova je preduboka.

Na tren mi je stavila ruku na rame, a onda se otputila u Hogesmade.

* * *

Ja: Čokoladni vafli.

Ušla sam u društvenu. U njoj je jedino Tom sjedio i nešto čitao. Čim me ugledao zatvorio je knjigu i ustao. Vjerojatno je vidio da sam plakala pa mi je prišao i zagrlio me. Prislonila sam glavu njemu na rame (malo je viši od mene). Neko smo vrijeme samo tako stajali. Onda se on odmaknuo od mene (a meni je bilo žao).

Tom: Što je?
Ja: Tata mi je poginuo u borbi protiv Voldemorta, a isaznala sam da mi je majka ipak živa. (malo je zvučalo čudno izgovoriti to)
Tom: 'Ajmo u šetnju.

Primio me za ruku i povukao. Nisam shvatila kamo idemo dok nisam ugledala drveće.

Ja: Zar idemo unutra?
Tom: Vidjet češ.

Nisam se opirala jer nisam imala snage iako ne volim mračna mjesta.
Ali mjesto na koje smo došli uopće nije bilo mrečno, zapravo bilo je obasjano suncem. Malo jezero, a oko njega trava. Toliko obično, a tako smirujuće. Sjeli smo kraj tog jezera i šutjeli. Spustila sam glavu na Tomova koljena i zatvorila oči.

* * *

Probudila me svađa. Prepoznala sam Tomov glas, ali drugi ne.

Drugi glas(u nastavku Dg): Ovo je i moja spavaonica.
Tom: Znaš da dečki ne mogu u ženske. Kaj sam je trebao ostaviti vani?
Dg: Bolje i to. Ona je u Ravenclawu.
Tom: I? Mi smo isto.
Dg: Trebali smo biti u Slyterinu.
Tom. Ne mislim tako. A i to nema veze s njom.
Dg: Tu smo gotovo mjesec dana, a ti si se već spetljao s njom...
Tom: Ne, nisam se spetljao s njom Bill.

Znači Tom se prepirao s Billom.

Bill: Sad češ tvrdit da ti se ne bi bio s njom. Znam te, ipak si mi brat.
Tom: Ona se zove Alana, a i sviđa mi se, ali za razliku od tebe ja nisam glup. Ako se i dogodi nešto između nas to neće biti zato što sam bacio par čarolia na nju, kako to inaće ti radiš nekoj curi koju želiš iskoristiti.


Tad sam otvorila oči i sjela na krevet. Obojica su me pogledala.

Ja: Bill, postoje i prijatelji.

Ustala sam, prišla Tomu i zahvalila ne svemu. Zatim prišla Billu i rekla kako to što on želi biti Slyterin druge previše ne zanima i kako se mora pomiriti sa sudbinom.
Otišla sam u svoju spavaonicu, napisala zadaće i otišla u knjižnicu po još nekoliko knjiga.


P.S. Nadam se da je post dobar. Imam puno testova idući tjedan tako da ne znam kad će slijedeći post. I molim Eminu Malfoy da mi u komentarima ostavi adresu bloga (zaboravila sm je).

Što je s vama ljudi?!

Probudilo me lupanje kiše po prozoru. Eveline je spavala u krevetu do mog. Izvukla sam se ispod popluna i odšuljala da ne probudim ostale te se zatim obukla i sišla u društvenu. Dečko koji je jučer razvrstan u Ravenclaw sjedio je u naslonjaču do prozora. Plače?

Ja: To su suze ili samo razočaranje jer nisi Slyterin?

Trgnuo se kad sam progovorila. Prišla sam mu.

On: Čudno je...
Ja: Da?
On: Ljudi su ovdje pristojni...
Ja: Misliš, ne bacamo uroke na svakog tko prođe?
On: Da.. Uostalom i to.
Ja: Durmstang je obavijen crnom magijom i od njih se ne očekuje ništa manje od par neoprostivih kletvi.
On: Znaš da smo iz Durmstanga?
Ja: Svatko tko želi biti Slyterin mora da je iz Durmstanga.
On: Bill misli da nas onaj šeštrđija krivo smjestio.
Ja: A Bill je...
On: Moj brat.
Ja: Onda Bill nema pravo. Klobuk zna u koj dom spadaš.
On: Pa dobro.. A ti si?
Ja: Alana.
On: Alana?
Ja: I još tri imena prije prezimena. Ali nije važno jer još nisam saznala tko si ti.
On: Tom, bez srednjih imena.
Ja: A Bill je neki crni mag?
Tom: Pretvara se da je, ali je inače pametan.
Ja: Sigurno ne zna čarolije koje ja znam.
Tom: Si sigurna?
Ja: Da, jer ih moj tata izmišlja.
Tom: Al ak mu kažeš da sam ti ja rekao kako se pretvara da je crni mag i da želi bit smrtonoša...
Ja: Onda što?
Tom: Onda..
Ja: Misliš da znaš više čarolija od mene?
Tom: Hajdmo vidjet.

Ustao je i izašao iz društvene, a ja sam krenula za njim. Hodali smo sve do izlaza iz dvorca.

Tom: Ja prvi.
Ja: Slobodno.

Uperio je štapić u drvenu letvu koja je okomito stajala uz zid dvorca.

Tom: Abscido

Letva se bez poteškoće prepolovila.

Ja: I to je sve?
Tom: Ovo je tek zagrijavanje.

Ja sam uperila štapić u dio trave.

Ja: Aureus

Travke su se pretvorile u zlato.

Tom: Carpus

Obližnje je drvo propupalo.

Ja: Pa, fascinantno.

Čarali smo još neko vrijeme, a onda sam se sjetila da imamo nastavu.

Ja: Sranje...
Tom: Kaj ne znaš više čarolija?
Ja: Znam ja još svašta, al imamo nastavu luđaku.
Tom: Ej, ne moraš me vrijeđati.
Ja: Prijeđi preko toga. Idemo.
Tom: Ok, ok.

Požurili smo u društvenu. Eveline i Eliot baš su izlazili iz nje.

Ja: Evo me za sekundu.

Društvenu sam prešla u tri koraka i zaustavila se na ulazu u ženske spavaonice. Okrenula sam se, a Tom je već bio na suprotnoj strani društvene (na ulazu u muške spavaonice).

Ja: Kaj će mo nastaviti prepucavanje?
Tom: Ne.

Otrčala sam u spavaonicu, pokupila knjige i torbu te otrčala do Eveline i Eliota koji su me čekali pred društvenoj.

Ja: Sorry, znam da kasnim.
Eveline: Nisi li maloprije bila s nekim?
Ja: Joj da, to je Tom, jučer su ga smjestili u Ravenclaw.
Eliot: Pa brzo ste se sprijateljili.
Ja: Kaj si ljubomoran?
Eliot: Znaš, ne moraš uvijek biti drska.

Okrenuo se i pošao niz hodnik. Ja sam pogledala Eveline.

Ja: Kaj je njemu?
Eveline: Mislim da ima pravo.
Ja: Št...
Eveline: Postala si drska, previše si dopuštaš.

I ona je krenula niz hodnik ostaviši me samu.

* * *

Nakon nastave sam rekla Eveline da se za pola sata nađemo kraj jezera. I ona je došla.

Ja: Gle, bar mi objasni zbog čega se ljutite.
Eveline: Nisi shvatila?
Ja: Ne.
Eveline: Eliot je zaljubljen u tebe.
Ja: Ali...
Eveline: Tebi je on samo prijatelj.
Ja: Nije samo prijatelj, on mi je kao brat, a i ti...
Eveline: Ja znam, ali kad te Eliot vidio s Tomom...
Ja: Vjerujem.
Eveline: Moraš razgovarati s njime.
Ja. Ok, računaj na to.

* * *

Navečer sam sjela kraj Eliota u društvenoj.

Ja: Moramo razgovarati.
Eliot: Da?
Ja: Eveline mi je rekla.
Eliot. Znam.
Ja: Ti si mi kao brat.
Eliot: Sve mi je to rekla Eveline.
Ja: A što ti imaš za reči?
Eliot:Da je bolje da ostanemo prijatelji jer smo ovako povezani.
Ja: Hvala.
Eliot: A i zaljubio sam se u nekoga.
Ja: MOLIM!? I to mi do sada nisi rekao?
Eliot: Pa...
Ja: Tko je ona?
Eliot: Jedna Slyterinka.
Ja: Ime.
Eliot: Katija.
Ja: Super.

Još smo neko vrijem pričali, a onda sam ja otišla spavati.

Ona nije mrtva, uvijek živi u tvom srcu

Bijela nadgrobna ploča krasila je grob moje majke. Na njoj je uklesanim slovima stajalo:
Ballice Myles
(1969.-1993.)
Počiva u miru

Niz obraz mi klizne suza. Bistra. Čista. Položih buket orhideja na njen grob. Orhideje. Njeno najdraže cvijeće. I druga mi suza klizne niz obraz. I treča. Nema je i neće je biti.
Nikad. Njeno je tijelo zarobljeno dva metra pod zemljom. U borovu ljesu. Dobro se sječam pogreba. Ljudi u crnom... Ne, njena je duša gore, u raju. Krenula sam natrag kući. U 11 kreće vlak za Hogwarts. Moram ići.

* * *

Meni vidljivi testral stajao je upregnut u kočiju. Ušla sam s Eveline i Eliotom u nju i zagledala se kroz prozor.

Eliot: Ej, kaj je s tobom?
Ja: Sorry, zagledala sam se.
Eliot: Nema problema.

Pogledao je Eveline.

Ja: Kaj je?
Eveline: Čudna si danas.
Ja: Nisam.
Eliot: Jesi.
Ja: Nisam.
Eveline: Jesi.
Ja: Kaj ste se svi urotili protiv mene?
Eliot: Vidiš Eveline, o tome ti govorim. Na sve se naljuti.
Eveline: Istina.
Ja: Nije, samo sam umorna.
Eliot: Ja mislim da je nešto drugo.
Ja: Da? A što to?
Eliot: Da se gospodična nije zaljubila?
Ja: Ne, nisam.
Eveline: Daj Alana, kaj ti je?
Ja: Niš, kaj ne možete shvatit da mi fali mama?

Oboje su zašutjeli.
U tom smo trenutku stigli pred dvorac.
Eveline i ja smo se u Ravenclawskoj društvenoj razišli s Eliotom. Raspakirale smo se i krenule na večeru.

Dumbledore: Evo još jedna godina počinje. Neću dužiti, razvrstavanje prvašića i onda večera. Uživajte.

Njegov smo kratki govor ispratili pljeskom. McGonagallica je krenula s razvrstavanjem prvaša što je potrajalo dvadesetak minuta. Ponadali smo se da je gotovo kad je McGonagallica rekla da imamo dva nova učenika. Tom i Bill Kaleinse iz Durmstanga.


Tom Kaleinse

Bill Kaleinse

Klobuk ih je oboje smjestio u Ravenclaw. Sjeli su nekoliko mjesta od mene pa sam načula dio razgovora.

Tom: I? Što ćemo sad?
Bill: Bilo bi bolje da smo u Slyterinima.
Tom: Ne znam.

Strah? Ne. Ne osjeti se u njihovim glasovima.
Povečerala sam i krenula na spavanje. Umorna sam. Jako.

P.S. Ubacujem u priču one koji su nedavno počeli pisati. U komentarima ostavite ime i prezime. Nikakvi mi opisi ne trebaju.

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.